ПРИЧАЛА
МИ ЈЕ МОЈА БАКА
Наш народ је био веома празноверан и све што није могао да објасни приписивао је разним силама и бићима.
Сматрали су да је вук водич који је чекао дуже на рубу црне шуме.Вукове очи су чиниле две хладне ватре настале од сребрних зрака месечине.Ко год би га погледао у очи, не би могао да се одвоји од нјих,изгубио би глас и следио би их. Људи су веровали да када вук завија,кује планове са месецом. Вук је представљао напуштене крајеве у којима нико не живи и реке и језера којима нико не плови. Његово име се није смело изговорити. Ако би се неком омакло,морао је да стави каменчић под језик. Готово читава зима у нашем народу била је посвећена веровањима у обичајима који су повезани са вуком јер је то доба године када се вукови спуштају међу људе,стоку и села. Једно веровање каже да за вука треба на Бадње бече спремити вечеру и оставити је на раскршћу, а онај ко је донесе не сме се ни једанпут осврнути док се враћа кући.
Вукови су кроз историју нашег народа били изругивани,убијани,али се и веровало да амајлије које се састоје од вучјег зуба,канџе,длаке,меса,а нарочито ока,штите од злих и урокљивих очију.
Нађа Држаић 6/2
Наш народ је био веома празноверан и све што није могао да објасни приписивао је разним силама и бићима.
Сматрали су да је вук водич који је чекао дуже на рубу црне шуме.Вукове очи су чиниле две хладне ватре настале од сребрних зрака месечине.Ко год би га погледао у очи, не би могао да се одвоји од нјих,изгубио би глас и следио би их. Људи су веровали да када вук завија,кује планове са месецом. Вук је представљао напуштене крајеве у којима нико не живи и реке и језера којима нико не плови. Његово име се није смело изговорити. Ако би се неком омакло,морао је да стави каменчић под језик. Готово читава зима у нашем народу била је посвећена веровањима у обичајима који су повезани са вуком јер је то доба године када се вукови спуштају међу људе,стоку и села. Једно веровање каже да за вука треба на Бадње бече спремити вечеру и оставити је на раскршћу, а онај ко је донесе не сме се ни једанпут осврнути док се враћа кући.
Вукови су кроз историју нашег народа били изругивани,убијани,али се и веровало да амајлије које се састоје од вучјег зуба,канџе,длаке,меса,а нарочито ока,штите од злих и урокљивих очију.
Нађа Држаић 6/2
Причала ми моја бака
Причала ми моја бака
како су се кад је била мала,
лутке иглом шиле
и да су дугмићи
њене очи биле.
Причала ми моја бака
да се лопта
крпењача звала
и да је код комшије
воће крала.
Причала ми моја бака
да се играла
од јутра до мрака,
на улици испред куће
и кад је било хладно
и кад је било вруће.
Причала ми моја бака
како крај њене књиге
свећа пламти
и како ће то
увек да памти.
Причала ми моја бака
да је коцка шећера
њен слаткиш била
и да се таква кутија
увек на тавану крила.
Причала ми моја бака
да се хлебу пећи пекао у зору
и да је могао да замириши
целу зелену гору.
Причала ми моја бака
да је било тешко у госте ићи
и у суседно село стићи.
Причала ми моја бака
да је цео Јадран
њено корито било
у које се јато патака скрило.
Причала ми моја бака
да су зиме биле хладне,
да се плашилагрмљавине јаке
и да нису биле перјане јакне.
Причала ми моја бака
о детињству свом
и тако улепшала
део живота мог.
Тијана Карић
ОШ „Свети Сава“,IV2
Кикинда
Причала ми моја бака
како су се кад је била мала,
лутке иглом шиле
и да су дугмићи
њене очи биле.
Причала ми моја бака
да се лопта
крпењача звала
и да је код комшије
воће крала.
Причала ми моја бака
да се играла
од јутра до мрака,
на улици испред куће
и кад је било хладно
и кад је било вруће.
Причала ми моја бака
како крај њене књиге
свећа пламти
и како ће то
увек да памти.
Причала ми моја бака
да је коцка шећера
њен слаткиш била
и да се таква кутија
увек на тавану крила.
Причала ми моја бака
да се хлебу пећи пекао у зору
и да је могао да замириши
целу зелену гору.
Причала ми моја бака
да је било тешко у госте ићи
и у суседно село стићи.
Причала ми моја бака
да је цео Јадран
њено корито било
у које се јато патака скрило.
Причала ми моја бака
да су зиме биле хладне,
да се плашилагрмљавине јаке
и да нису биле перјане јакне.
Причала ми моја бака
о детињству свом
и тако улепшала
део живота мог.
Тијана Карић
ОШ „Свети Сава“,IV2
Кикинда
Причала ми је моја бака
Сваке недеље у подне
бака чека моју породицу, па и мене.
Још кад сам била мала,
бака ми је многе приче причала.
Причала ми је о црвенкапи и вуку
који је свима правио велику муку.
Причала ми је о Снежани и седам патуљака,
јер све приче за децу знала је моја бака!
Причала ми је разне бајке и приче,
догађаје и песме што на њу личе!
Моја бака је говорила стихове лепе!
А мени се чинило да осећаји лете!
Хоћу ли и ја тако лепо причати,
и своје унуке веселити?!
На крају ми бака каже која јој је најлепша бајка,
а ја морати да идем кући, јер тако жели мајка.
Свима ћу да се хвалим какву имам баку,
али нећу заборавити ни свога доброг деку.
Катарина Важић IV2
ОШ ,,Свети Сава''
Кикинда
Сваке недеље у подне
бака чека моју породицу, па и мене.
Још кад сам била мала,
бака ми је многе приче причала.
Причала ми је о црвенкапи и вуку
који је свима правио велику муку.
Причала ми је о Снежани и седам патуљака,
јер све приче за децу знала је моја бака!
Причала ми је разне бајке и приче,
догађаје и песме што на њу личе!
Моја бака је говорила стихове лепе!
А мени се чинило да осећаји лете!
Хоћу ли и ја тако лепо причати,
и своје унуке веселити?!
На крају ми бака каже која јој је најлепша бајка,
а ја морати да идем кући, јер тако жели мајка.
Свима ћу да се хвалим какву имам баку,
али нећу заборавити ни свога доброг деку.
Катарина Важић IV2
ОШ ,,Свети Сава''
Кикинда
Најлепша прича коју ми је испричала бака
Моја бака много воли да прича, а ја да је слушам па се супер слажемо.Бака је шампион у причању бајки, али ја највише волим када ми прича приче из свог детињства.
Једном приликом када сам помислила да више ниједна прича не може да буде тако интересантна као претходна, бака је почела да прича. Прича би могла да се зове “Бајка о луткама“.Главни ликови бака, тада девојчица и њене другарице. „Ми ћеро тако“, каже бака, „ Тада нисмо имали много лутака.Углавном су све биле од крпица.Оне су се звале крпењаче. Е нама је досадило да се са њима играмо.“Размишљале су дуго и неко се сетио да оду у поље кукуруза. Ја волим да мислим да се баш то моја бака сетила. На њиви су убрале неколико клипова кукуруза. Бака ми је рекла да је кукуруз тешко убрала и да су успеле тек кад су рекле зашта им треба . То је баш чудно,али ако бака каже...“Од кукуруза су правили лутке“.Све су биле витке као манекенке.Ту се у причу убацила мама: „ Јесте кад је те године кукуруз слабо родио.” Ја сам само гледала, а бака је опоменула маму да нам не смета. Причала је даље бака како су за косу користили кукурузну свилу. Коса је луткама виорила као на ветру и биле су то дивне фризуре. Ту је опет мама рекла баки да боље да се очешља него што прича, јер јој је коса као кукурузна свила. Бака је само рекла да је и њој причала приче кад је била мала и да нам не смета. После фризура на ред су дошле хаљинице. Бака и другарице су брале цвеће и лишће и облачиле луткама дивне хаљинице.
Затим су уз помоћ дашчица направиле кућицу за лутке.Онда је уследила модна ревија. Бака каже да су лутке ишле саме. Ја јој баш не верујем, али дивно прича. Па што,онда лутке да не ходају. Једног дана лутке су нестале . Бака каже да су отишле у свет. Мама каже да су постале печењаци .Мени се више допада бакин крај.
Мислим да је бака имала дивни детињство и да је умела да се игра. То мислим, а сигурна сам да је мајстор за причање прича. Једва чекам да ми исприча неку нову причу.
Теодора Чапрић III5
Основна школа „Станислав Сремчевић“
Улица Лазе Маринковића 54
Крагујевац
Моја бака много воли да прича, а ја да је слушам па се супер слажемо.Бака је шампион у причању бајки, али ја највише волим када ми прича приче из свог детињства.
Једном приликом када сам помислила да више ниједна прича не може да буде тако интересантна као претходна, бака је почела да прича. Прича би могла да се зове “Бајка о луткама“.Главни ликови бака, тада девојчица и њене другарице. „Ми ћеро тако“, каже бака, „ Тада нисмо имали много лутака.Углавном су све биле од крпица.Оне су се звале крпењаче. Е нама је досадило да се са њима играмо.“Размишљале су дуго и неко се сетио да оду у поље кукуруза. Ја волим да мислим да се баш то моја бака сетила. На њиви су убрале неколико клипова кукуруза. Бака ми је рекла да је кукуруз тешко убрала и да су успеле тек кад су рекле зашта им треба . То је баш чудно,али ако бака каже...“Од кукуруза су правили лутке“.Све су биле витке као манекенке.Ту се у причу убацила мама: „ Јесте кад је те године кукуруз слабо родио.” Ја сам само гледала, а бака је опоменула маму да нам не смета. Причала је даље бака како су за косу користили кукурузну свилу. Коса је луткама виорила као на ветру и биле су то дивне фризуре. Ту је опет мама рекла баки да боље да се очешља него што прича, јер јој је коса као кукурузна свила. Бака је само рекла да је и њој причала приче кад је била мала и да нам не смета. После фризура на ред су дошле хаљинице. Бака и другарице су брале цвеће и лишће и облачиле луткама дивне хаљинице.
Затим су уз помоћ дашчица направиле кућицу за лутке.Онда је уследила модна ревија. Бака каже да су лутке ишле саме. Ја јој баш не верујем, али дивно прича. Па што,онда лутке да не ходају. Једног дана лутке су нестале . Бака каже да су отишле у свет. Мама каже да су постале печењаци .Мени се више допада бакин крај.
Мислим да је бака имала дивни детињство и да је умела да се игра. То мислим, а сигурна сам да је мајстор за причање прича. Једва чекам да ми исприча неку нову причу.
Теодора Чапрић III5
Основна школа „Станислав Сремчевић“
Улица Лазе Маринковића 54
Крагујевац
ЋИЛИМ
Када је бака била мала, није било усисивача. Уместо тепиха имали су само један ћилим, који је био направљен ручно. Бакина бака га је сама изаткала. Много су га чували.
Сваке суботе, када се чистила цела кућа, моја бака је имала задатак да са ћилима покупи прстима све мрвице. Једном је узела метлу и хтела њоме да га очисти. Нису јој дозволили, зато што би га метла оштетила. Док је прстима сакупљала мрвице, сећа се бака, како је замишљала да је она принцеза и да живи у дворцу у коме има пуно ћилима. Замишљала је како има своје слуге које јој помажу у чишћењу ћилима. И тако док је маштала брзо је завршила посао који је био њој задат. Некада је себе тешила да је добро што имају само један ћилим, и што су друге две собе без покривача, онда би морала дупло више да проведе клечајући и сакупљајући мрвице.
Бака је успела да сачува тај стари ћилим који се сада налази преко кревета у летњој кухињи. И данас воли да седи на том ћилиму, да га руком милује и прича ми приче из свог детињства.
Чудно ми је што се бака и сада, иако је боле леђа, сагне да руком покупи мрвице са пода. Каже, остала јој та навика.
Ива Атанасијевић I-1
ОШ,,Бора Станковић“
Каравуково